U jesen prošle godine mi je supruga došla i rekla: “Ernade, ja ti moram nešto reći …”

To je tako ozbiljno zvučalo da mi je kroz glavu prošlo hiljadu misli …

Dženana je nastavila: “Dedi (op.aut moj babo) je ostala velika želja da ti završiš fakultet”

“Molim ?!”, ostao sam u čudu. “Njega to i dan danas muči ?! Ajoj …”

Moji babo i mati

Moj babo je moj veliki fan. Da, baš tako. Šta god je meni u mojoj 40-godišnjim istoriji palo na pamet, moj babo je vazda govorio: “dobra ideja”.

Od pametnih ideja do totalnih budalaština.

Mati nije bila po strani, ali je imala sasvim drugu ulogu. I ona je uvijek bila tu kod poduhvata zvanog “izvedimo Ernada na selamet”.

Međutim, njena uloga je redovno bila uloga logističara, a babina direktna implementacija. Ona back-office, babo front-office.

Ja nisam sin jedinac. Imaju oni dva sina. I ne mislim da sam onaj koji je više voljen.

Ali svakako su odnosi između mojih roditelja i mene, i mog brata i njih uvijek bili drugačiji.

Vjerovatno jer smo i nas dvojica skroz različite osobe … Ja uvijek nekakav “divlji”, a on vazda “pitom”.

Zašto je diploma bitna ?

Vratimo se na glavnu temu, i moj razgovor sa Dženanom:

“Pa dobro, ali zašto mi to nije rekao. Ja sam stvarno mislio da ih je to prošlo …”

Onda sam zašutio. I počeo razmišljati.

Moja firma je šupica-tach ?!

“Joj, Šekib (op.aut moj babo) je skont'o kako je moja firma šupica tach … i kako je sav taj projekat zalud vrijeme …”.

Ne ne nije on to meni nikada rekao. I čak i da to misli on to nikada ne bi rekao. Jer zna da je to moj životni projekat.

Zna koliko sam se u to uložio, i zna da je upravo ‘96 na vagi: “Završiti fakultet” ili “pokrenuti firmu” ovo drugo bez plaho diskusije pobijedilo.

Pa jesam li fakat zezn'o stvar ?!

Iz ove perspektive, jesam. Zezn'o sam. Diploma je korisna stvar. Sa njom se mnoge stvari mogu sa puno manje energije riješiti.

Ali to mi je najmanje bitno.

*Zezn'o sam stvar jer nisam prepoznao koliko je to mojim roditeljima golemo.**

Posebno mom babi. A ja sam, kao što je on moj, njegov veliki fun. I to ne samo zato što je moj babo. On je doista poseban čovjek. Dobričina. Lafčina.

98', neuspio pokušaj

Danima sam bio kao nakoutiran. Tamo negdje ‘98 sam ja sam se k'o fol vratio na ETF.

Ali taj pokušaj je u startu bio osuđen na propast:

Bio sam ufuran kako je “biznis” ispred svega, kako će fakultet biti samo gubljenje vremena, … kako ionako nemam namjeru da se bavim ničim drugim od onoga što sada radim …

U to vrijeme, što se tiče posla. glava mi je bila totalno “u balonu”. Sve su to bili počeci, ja sam tek učio kako se radi posao.

Ono što mi je “maglilo” vidike bila je činjenica da jeu u to vrime firma bila u snažnom usponu. Druga strana medalje, da je to ipak bio “one-man show”. Bez mene se ništa nije moglo zavšiti.

Svaki pokušaj da nešto značajno prenesem na druge završavalo je neuspjehom.

Nakon manje od dvije hefte došao sam kući i Dženani rekao: ja sam sa fakultetom završio.

Veliki tresak 2004

Nakon toga se puno izdešavalo. 2004 se u firmi desio pad koji bih najbolje opisao padanjem jumbo-jet-a sa 2000 metara bez motora.

I baš kao u filmovima C klase, taman da se desi veliki big-bang, tu se radnja zaustavi.

Za razliku od filmova, kako to biva u realnom svijetu, posljedica je bilo.

Ono što je (nažalost) bilo neophodno, desilo se. Ja sam morao doći do dna da bih se presabrao.

Backup babo

U tom teškom periodu, ja sam totalno izgorio. I to ne samo figurativno :)

Kako je Dženana psiholog, ona je imala je dala dijagnozu: “Ernade, ti imaš klasične simptome profesionalnog sagorjevanja. Nemoj se zezati sa tim. Uzmi bolovanje ili ćeš još više zaglibiti”.

Tako i bi. Otišao sam na bolovanje. I meni je bilo sasvim jasno da je dotjeralo “cara do duvara”.

Tada je opet nastupio moj babo. On je otišao u firmu i reka ljudima: “Momci, Ernad će biti jedno vrijeme odsutan. Šta god vam treba, ja sam tu. Ako vam treba pomoć oko naplate, ako nemate dovoljno sredstava za platu, recite i to ćemo riješiti. Vi samo nastavite raditi svoj posao”.

Dva mjeseca sam bio odsutan. Nisam dotakao računar, niti sam se bavio poslom.

Firma danas

Nakon svih tih turbulencija, svari su polahko krenule nabolje.

Firma se postupno stabilozovala, i što je najbitnije, bitne lekcije sam napokon savladao:

Ne može se 18 sahata raditi. Ne može se na porodicu zaboraviti. Ne može se od kokoši orao praviti …

Sada smo jedna mala firma, koja normalno posluje. Ništa ekstra, ali sasvim pristojno.

Opet zatalasati sa fakultetom ?

Nakon svih tih turbulencija, o fakultetu nisam ni razmišljao.

Taman je posao ušao u mirne vode …

I sad opet praviti frku sa “otvaranjem novih frontova”.

Ma hajd' što su novi frontovi, nego što ja za tim nemam ama baš nikave želje ?!

Nakon 40 godina, ja “starohan” da upisujem fakultet.

Idem na preglede prostate, i na ljekarski za upis na fakultet ?! Budaleština …

Je li studiranje uopšte moguće ?

Nakon dan-dva razmišljanja došao sam do faze: “Ok, ali da li je to uopšte moguće izvesti ?”.

Prvi je korak bio otići na ETF, i pronaći stari indeks. ‘98 sam ga “frljac'no”. U kući ga nije bilo, a ni na fakultetu …

Garant je prilikom seobe firme ostao u Zenici sa starim stvarima, a to je na kraju sve bačeno.

Na ETF-u su me uputili u Lukavicu, jer je tamo ostao moj dosije. I tamo su mi na čistoj čirilici izdali potvrdu o položenim ispitima :)

To je dobro, ali ja ne mogu svaki dan ići na predavanja, a po Bolonji je tako.

Onda sam ja predložio da vidim onu Višu poslovnu školu na Ekonomiji, jer je Dženana (op.aut ona je inače asistent na Filozofiji- odsj. psihologija) tamo držala neka predavanja.

Hajde rekoh, vazda sam bio loš menadžer, a dobar šljaker. Možda tamo štagod i naučim.

Međutim, Dženana se sjetila FIT-a. Pa ima i u Mostaru “distance learning”, zašto to ne pogledaš ?

Čuo sam ranije da raja masovno ide na FIT, ali mi je to lično bilo neinteresantno.

Nakon ETF-a ići na FIT. Sramota. Bez veze.

Ali, okolnosti su se promjenile.

FIT-ovanje

Ovaj put, za razliku od ‘98, odgovor je ipak bio “DA”.

Nakon godinu dana, sve više sam uvjeren da sam napravio dobru odluku.

Zato, jer me je moj babo zadužio da završim ne jedan, nego tri fakulteta.

Iako sam ja njegov super-star, nadam se da će mu ipak biti dovoljan ovaj jedan :)