Bakir i dedo
Imam troje djece. I sve ih volim … posebno(*).
Svako moje djete je drugačije. Al' ono baš drugačije. Fizički su slični. Isti “šnit”.
Po ponašanju su međutim potpuno različiti. Samra je “direktorica”, Faruk “kauboj”, a Bakir “mislilac”.
Neću sada objašnjavati šta sam pod tim mislio, jer bi do ovoga što sam naumio napisati došao tek za dva dana …
Dedin 72. rođendan
Juče je bio dedin rođendan (op. aut moj babo). Bakir je mahsuz došao kući (bio je kod dede i nene na konaku ovih dana) da pripremi za dedu poklon.
I onda je on počeo po kući hodati k'o Baltazar i govoriti šta će dedi pokloniti: “Kristalno cvijeće, prsten …”
Na sve te njegove prijedloge Dženana je odgovarala: “To se dedama ne poklanja. To se muškarcima ne poklanja …”. Objasnila mu je kako svi zajedno trebamo otići u prodavnicu i kupiti dedi nešto čestito.
Bakirov poklon
Bakira je to naljutilo: “Ja mu neću ništa kupovati !”
Sva sreća, Dženana je ubrzo sa Farukom izašla iz kuće. Bakir i ja smo ostali sami.
Ja sam opet bio k'o drogiran od vrućine i gripe.
Bakir je napokon našao mir da pripremi svoj poklon. Ja sam onako “obalješten” sa svim njegovim prijedlozima bio saglasan :(
Prilazio mi je svako malo i tražio: da mu odmotam ljepilo, da mu skinem celofan, da mu prebrojim nekakve karte …
Sve sam to odrađivao u polusnu … Čuo sam kako priča sa dedom na telefon i nešto ga ispituje: “Koliko ti sada tačno godina imaš ?”
Nakon sahat-dva on je svoj poklon završio.
Na vrhu je bila čestitka ispisana na žutom postit-u: “Dedo sretan ti 72 rođendan, Bakir”.
Ispot svega se nazirala nekakva guta od aluminijske folije i ljepila … “Ma super”, pomislim: “Šta god da je stpao unutra, dedo će biti happy.”
Naš poklon
Nisam ljubitelj rođendana niti rođendanskih proslava. Da se mene pita nikada me niko ne bi mahsuz zvao i čestitao mi rođendan.
Za moju Dženanu opet, rođendani su bitna stvar. Uvijek se potrudi oko odabira poklona drugima. Ja sam po tom pitanju opet totalna “truba”.
Ja sam juče pride gripe jedva na nogama hodao. Predložio sa da odemo dedi i neni na kahvu, a poklon možemo i drugi put uzeti. Pri tome sam znao da će dedi (šta god da je ovaj spremio) Bakirov poklon biti sigurno dovoljan.
Međutim, Dženana se sa tim nije složila: “Nećemo ni ići ako nema poklona!”.
Malo je falilo da kažem: “Dobro, ti nemoj ni ići”, ali sam to prešutio jer mi je sljedeća misao bila: “Stvarno si bezveze, tebi je mrsko babi otići kupiti poklon, a tvojoj ženi nije”.
I tako mi odosmo u BBI centar. Tamo smo, prema Dženaninom scenariju naravno, napravili jedan miks prirodnih sokova iz badem butika, gurabija iz čokolaterije i sve nam to gospođa u čokolateriji fini spakova u jednu lijepu košaricu. Dobili smo poklon koje je prošao Dženanin quality control :). Ekstra. Usput, košarica je stvarno super izgledala.
Podjela poklona
Problem kod mog babe je to što od njega nikad nisi mogao čuti da mu nešto treba(**).
I mi mu dajemo svoj poklon, a on standardno komentariše sa vrata: “Ma djeco, šta ste to kupovali …”.
Nakon toga bakirov poklon. E to je već nešto drugo … Idemo to otvoriti u dnevnoj sobi.
Šta je u stvari Bakirov poklon ?
Bakir mrda vilicom. E sad ga još boli i stomak. Njegove standardne reakcije kad ima tremu.
Dedo čita poruku na postit-u: “Dragi dedo … Bakir”. Ma njemu više ništa od toga i ne treba.
Idemo dalje: jedan red selotejp trake, drugi red … Bakir je to zamandalio … Otvara se prvi smotuljak: karte. Hah kakve karte ?
Bakir sada objašnjava: “Kada sabereš ove karte dobiješ 72”. I gleda dedu. Dedo mjenja izraz lica.
To je neki izraz lica koji on rijetko napravi. To je izraz koji ujedno pokazuje i divljenje i čuđenje i ljubav …. Tada se dedo uvijek zajapuri i ušuti …
Dedo broji karte. U nevjerici klima glavom. Pa opet broji karte. Jedva ga čuješ da kaže: “Čovječe, stvarno 72”.
Bakir se smirio. On prepoznaje tu dedinu reakciju. Zna da je “trefio”. Sada ga je već nervoza prošla. Pomaže dedi da odmotaju i drugi smotuljak.
Otvara kutijicu sa dva zlatnika(***).
Bakir nastavlja sa objašnjenjima: “E ovdje nisam mogao dobiti 72 (op.aut. zlatinic su apoena 50 i 20, on je trazio apoen 2), ali sam sam ti odabrao svoje najbolje zlatnike”.
Dedo je totalno “pjaf”. Ono crvenilo se još više pojačava.
Ja i Dženana u čudu. Gdje je to njemu sve palo na pamet ?! Ma kome bi bi takvo što uopšte palo na pamet ?!
Kada je počela priča o poklonima, Bakir je prokomentarisao: “Šta god da ja poklonim dedi, on će reći: Ma ti si moj poklon”.
To naravno kod druge unučadi izaziva ljubomoru (kod moje Samre prve :)), ali to je jednostavno tako. Svi oko dede moraju prihvatiti tu činjenicu i tačka. Bakir ima poseban status.
Kad je sve to tako, Bakir nema potrebe da se bori za svoj status. Ono što upravo kod njega fascinira jeste činjenica da su sve te njegove geste autentične. On to jednostavno želi. To sve dolazi iz njega.
Moj Bakir je stvarno poseban. Da mu dragi Allah da svako dobro.
After dedo’s party
Jutros za kahvom Dženana je prokomentarisala: “Ko će od dede živjeti nakon ovog poklona …. :)”.
Opšte poznata stvar je da svako ko želi sa dedom biti “dobar” mora predano slušati njegove priče o Bakiru. Mogao bih mu predložiti da i on blogira. Pa kad pretjera, čitalac može koji komad priče i preskočiti :)
Svi smo bili ubjeđeni da nema tog poklona koji bi dedu “oborio s nogu”. Ove godine se to ipak desilo. Dedo je dobio najljepši poklon do sada.
Što se tiče našeg poklona, moji “hahari” to u roku od po sahata rasturili. Ali dobro, to je standardni scenarijo.
Od konvencionalnih poklona najbolje ti je kupiti nešto što će se na kraju moći dati unučadima. Kod moje djece je stvar još lakša – ne trebaš im davati, oni sami uzmu :)
(*) Ove tri tačke su rezultat zastoja u pisanju :). Kako objasniti ljubav prema svoj djeci ?! Taj osjećaj definitivno zaslužuje poseban termin. Dženana voli reći to je jedina bezuslovna ljubav. Meni ni to nije objašnjenje za koje bih rekao: “E, baš tako”.
(**) Dženana je prokomentarisala kad smo išli u kupovinu “Šta kupiti čovjeku koji samo poklanja, a za sebe nikad ništa ne traži ?”. Pričamo naravno u okviru porodičnih odnosa.
(***) Naravno nisu to pravi zlatnici nego nekakvi strani novčići koje on sakuplja i stavlja u svoju seharu.