hernad

Kada sam u junu napisao članak Bosna: glup, lud il' bahat, i objavio njegov link na facebook-u, nije mi palo na pamet da ću u narednih pola godine ispisati 100 članaka ... čitav roman čovječe.

U početku, moja najveća insipracija je bilo iskustvo studiranja na FIT-u.  Članak po članak, uočio sam jednu stvar:

Ljudima je šokantno kada neko priča otvoreno, iskreno, bez pardona. Došao je vakat da je šokantnije biti iskren nego li nekoga nožem probosti ili gologuz gradom prohodati. JaaRabbi! 

Za razliku od priča na temu "svi su isti, sve ne valja ...", što psiholozi(*) zovu "generalizacija", ja probleme konkretiziram. I personaliziram. I to je šokantno. Baš interesantno ...

Prosto je nevjerovatno do kog stadija smo mi kao društvo došli ...  Koliko smo otupili. Koliko nas nije briga. I koliko smo kukavice.

Moja Dženana je jedna od rijetkih osoba od koje dosta toga pametno čujem(**). Kada se svojevremeno desila tragična smrt Denisa Mrnjavca, svi su vikali:

Koja sramota ... kako se takvo što moglo desiti. Svi su samo gledali kako dijete bodu !?

Dženana je to prokomentarisala otprilike ovako:

Šta je ovim ljudima? Zašto ne pitaju psihologe? (Ne)reagovanje, posebno u društvu kakvo je naše, nije uopšte frapantno. Da bi ljudi reagovali drugačije, oni moraju imati pozitivne poticaje da to učine. Ako toga nema, većina će se, da bi sebe zaštititla, povući. I to se desilo. Sa naučnog stanovišta očekivano.

Niko nema hrabrosti reći:

Desilo nam se, i to nije slučajno. To je očekivano! I objasniti to bez ubleha i "šupljiranja".

Ali, da bi se na taj način govorilo treba znanje. I treba hrabrost. Ovakve izjave često ne idu "niz dlaku" širokim narodnim masama. Ovakve izvjave su redovno nepopularne.

Ne može svak' "po selu pjevati" o informatici, o psihologiji, o obrazovanju ...

Osim u Bosni ... Ma kakvi "pjevati" - u Bosni može i predavati !

Semiha Borovac

Sjetim se sada da je u to vrijeme gradonačelnica Sarajeva bila Semiha Borovac. Dovoljno mi je od nje ranije bilo čuti par rečenica da bih zaključio:

Jedna prosječna, ako ne i ispodprosječna žena. Mediokritet.

Njene izjave: "Majka Sarajeva i slično" taj moj stav su samo "zabetonirale".

I gdje je danas Semiha ?

Danas je Semiha državna koordinatorica za reformu javne uprave u BiH

Naši mediji su "prdimahovina"

Naši mediji vole govoriti o sebi kao perjanicama demokratije. Osim sporadičnih izuzetaka, oni su međutim vjerva slika društva.  Oni su "ordimahovina", poligon za "ubleharenja" i "šupljiranja" na svakojake teme.

Otkud mi sad dođe priča o medijima ?

Nađite mi samo jedan članak u kome se neko uhvatio za glavu zato što je ova žena-mediokritet vođa ovako bitnog projekta. Ljudi, ta žena ne može reformisat mahalu a ne kamo li državnu upravu BiH !

Te stvari se više ne tiču "pljuvača" iz "Avaza"(***). Ni senzacionalista iz "Dana" ... Naših perjanica demokratije.

Kada je bilo "trendi" pljuvati po nesposobnosti Semihe kao gradonačelnice Sarajeva, to se radilo iz svih oružja i oruđa. Čim je "sjahala" sa pozicije koja je pogodna za "medijsku trehačinu", nema više priče o Semihi ... papa Semiha.

A ta Semiha je  sada deset puta "ubojitija" nego li je bila kao gradonačelnica:

Državna uprava će "landarati" uprazno još narednih 50 godina, ako se po Semihi pita ...

Ne zato što je Semiha bezobraznica koja nam želi zlo. Nego zato što Semiha: NE ZNA !

Semiha ne zna ni šta je reforma ni šta je državna uprava, ni šta je sistem. Semiha pojma nema. Semiha je tu, zato što se u ovom društvu sve izvrnulo naopačke.

U tom istom društvu je prof. dr. Nijaz Bajgorić uvaženi profesor. Takvih "velikana" ima kol'ko ti duša želi: Nežad Branković - mr. "Razguligu" , onaj kabadahija SBiH gdin.  Bahtić iz Unsko-sanskog kantona ... Gdje su oni sada ?

Oni medijima više nisu bitni. Da bi te mediji "prali" to valjda moraš zaslužiti ... Moraš biti na adekvatnoj poziciji, a ne tamo neka sitna riba k'o što je sada Semiha & jarani.

Da se razumijemo:

Glavni krivci nisu ni Nijaz ni Semiha ni Nedžad ni gdin Bahtić ...

Krivi su njihovi politički mentori, mentori na fakultetima, recenzenti njihovih "naučnih" knjiga i radova. Oni su morali reći:

Ti Nijaze , što se informatike tiče, možeš samo držati početne kurseve računara, a i sa tim budi zadovoljan.
Ti Semiha možeš reformisati MZ Buća-potok i to ti je sestro maksimum ...
Ti Nedžade zaboravi na to da budeš veliki manager i pričaš o velikom business-u - "usr'o" si državu ko rijetko ko - a im'o si brate jaku konkurenciju ...
Ti gdine Bahtiću možeš samo organizovati "Čevljansku koridu". To će ti "pasati". Pa kad se naljutiš, a ti udri na bika - i mirna Bosna!

Meritokracija

Par puta sam već pisao o tome zašto blogiram. Zadnji, možda i najcjelovitiji članak na tu temu je "Neću da budem fikus". Zato ću se potruditi da izbjegnem ponavljanja. 

Moji tekstovi su teški, zahtjevni, nerijetko konfuzni. Moji tekstovi znaju biti arogantni, na granici bezobrazluka. Ali svi oni imaju jednu zajedničku crtu:

Ja svoje stavove nastojim, kako znam i umijem, argumentirati !

Takav način komunikacije, ma koliko on bio grub, je poziv na dijalog. Na dijalog na principima meritokracije.

Meritokraciju sam pomenuo u članku "Miletova japanska chenifa i čestit posao", kao koncept djelovanja u bring.out-u:

• odluke po određenim pitanjima donose oni koji su u predmetnoj oblasti najmeritorniji - oni koji posjeduju najveći stepen znanja i kompetencija
• svako može da izrazi svoje neslaganje sa postojećim stavovima i načinom djelovanja - ali pri tome mora biti dovoljno upućen u temu, te pružiti smislenu argumentaciju svojih teza
• ko lupeta k'o "Martin po diviziji", taj se po kratkom postupku biva eliminisan iz diskusije => "pametnjakovićima" pristup zabranjen

Generalno, meritokracija se bazira na činjenici da se produktivna diskusija može desiti tek onda kada svi koji učestvuju u diskusiji utroše dovoljno energije na pripremu za diskusiju.

Da bi kritikovao moje članke, moraš ih pročitati. Ako se određena tema obrađuje na više članaka, moraš sve te članke proći ako želiš ozbiljno razgovarati sa mnom ... Bez toga je svaka diskusija besmislena. Ako ti ne cijeniš trud koji sam ja uložio na izlaganje svojih stavova, zašto bih ja sa tobom uopšte diskutovao ? Jesi li to krenuo reći:

Zato što sam profesor ! Zato što sam vlast ! Zato što sam ja neko !

Formalne titule nikoga apriori ne čine meritornim. One su samo indikatori da bi neko mogao biti meritoran.

hernad-ovi bug-ovi

Iskreno bih volio da se na mom blogu pojave diskusije sa neistomišljenicima. Ali isključivo na principima meritokracije. Nažalost takvo što se još nije dešavalo. Zašto ?

Možda zato što mi je "svaka na mjestu" !?

He he he  ... Dragi moji čitaoci, možda sam lud, al' takav glupan ili egocentrik nisam. Ja dobro znam da sam u 100 članaka barem 50 "bombi kragujevki bacio". Ja sam informatičar:

Svaki sistem, svaki proizvod ima bugove.

Zato znam da u mojim člancima, koji su opet refleksija mojih stavova, ima "more" bug-ova. Ono što ne znam jeste:

Koliki su ti bug-ovi? Jesu li prežno minor ili major(****) ? Jesam li na kraju stvarno budaletina, ili sam pametan čovjek u koji živi u antisistemu ?

Kako to saznati ?

Komunikacijom ... Komunikacija je zakon. Ali ponovo - ta komunikacija mora biti na principima meritokracije ...

Ljudi u Bosni izbjegavaju diskusije. Mi na tom nivou da se diskusijama nazivaju takmičenja u psovanju. Iz tog razloga, većina tih diskusija završi i prije nego započne:

Neću da se prepirem ...

je čest odgovor kod nas. Nikada nisam čuo da je neko izjavio:

Ne znam da se prepirem, ili ne znam da diskutujem !

Takvo što nikada nisam čuo. A najčešće upravo ovo zadnje posrijedi.

Jesam li vam dosadan sa svojim "soljenjem pameti" ? Valjam li gluposti ? Pretjerujem li  ?

Pa udarite ljudi !  Budite hrabri ! Ne budite "njanje". Budite odrasli ... "Krehnite" mi aperkat pa onda odmah direkt svojim pametnim zapažanjima ! Pomozite mi da ispravim svoje bug-ove !

Ako kojim slučajem dijelite moje stavove, recite to. Ne bojte se !

Želim da ostanem amomiman

Danas, neposredno prije ovog članka desilo se nešto sjajno. I to desilo se baš na ovom blogu.

U predhodnom članku sam uz pomoć gdje Amele, državnog službenika, dobio prvi konkretan rezultat svog blogiranja. Moje pisanje je proizvelo nešto konkretno. I dodatno, taj državni službenik se ikakve ograde konstruktivno uključio u diskusiju i potpisao punim imenom i prezimenom. E pa svaka čast gdjo Amela.

Ovako sam ja pročitao Amelin puni potpis:

Ja sam državni službenik koga je briga za moje korisnike - građane, porezne obveznika.

To je u Bosni golema stvar. To je u Bosni nažalost prava rijetkost.

Jubilej

hernade, sretan ti 100 post.

Bil' hajr.

---

(*) Jesam li ovo dobro rek'o ženo, jesam li ?

(**) omjer budaleština / pametnih izjava, po mom sudu  > 1.  Istina da sam sad neki socijalan tip - nisam. Zato moj sud po ovom pitanju baš i ne može biti neki reper.

(***) Njih u zadnje vrijeme inače ništa ne interesuje osim kako bi "Utemeljitelj" mog'o "ćopit" svoj komadić vlasti

(****) minor - mali - neznati; major - veliki, teška "fula". 

Kada uzmem u obzir činjenicu da sam pročitao tek par knjiga mimo obavezne lektire, sigurno je da su oni prepuni raznoraznim grešaka što gramatičke što semantičke prirode. Koliko sam kadra "dobaciti" po tom pitanju, ja činim. U srednjoj Elektrotehničkoj školi u Zenici kod "Čede bijeli luk" se nije morala čitati lektira ... Ah ... o Čedi, tom nadrealnom "profesoru" spsko-hrvatskog jezika, može se čitav roman ispisati ...