hernad

Moj babo na "izlete" tipa "BH Telecom i Sudnji dan"  odgovara uvijek slično:

Da, u pravu si. Al' žao meni je što se trošiš na to. De ti ganjaj to što je bitno.

Ključna riječ predhodne rečenice meni je:

Bitno.

Moj babo je u pravu. Ja imam drugačije kalibrirane senzore bitnosti. Ono što su meni krupnice, drugima su sitnice.

Nakon takvih savjeta se počnem presabirati(*). Na kraju uvijek dođem do istog. Vi "normalni", zašto mi, kad ste takvi cooler-i ne odgovorite:

Zar sudbina moje djece nije bitna ?! Zar sistem obrazovanja moje zemlje nije bitan ?!

Iza toga redovno sljedi komentar:

Ma ne kažem da nije bitno, ali ti tu ništa ne možeš uraditi.

Pa čekaj malo. Ko može !? Valentin Incko !? Barack Obama !? Na takve konstatacije se "upalim k'o sijalica".

E sada, moj babo je moj fun. Nema ama baš nikoga na dunjaluku ko mi više dobro želi, ko mi je veća podrška. Kako to da se toliko razlikujemo ?!

Stvari o kojima pričam su bitne. Te stvari me svaki dan "šamaraju". I ne samo mene. Šamaraju one većinu Bosanaca, ali malo ko kaže:

Daj ba prestanite lupetati. Dosta više !

Zato, prije nego mi bilo ko predloži da malo "popustim", neka mi odgovori na ova pitanja:

Nebitno je što djeca završavaju fakultete i znanje im je, u najboljem slučaju k'o švajcarski sir ?!

Nebitno je što je državna administracija nemarna i bahata ?!

Nebitno je što je uobičajeno mišljenje da se u biznisu mora malo slagat'  ?!

Nebitno je što ne posjedujemo osnovnu kulturu komunikacije(**) !?

Nebitno je što krađu ne zovemo krađa(***) !?

I kad sve ovo gore saberemo:

Nebitno je to što smo društvo koga nije briga, društvo neznanja, društvo poremećenog sistema vrijednosti ?!

Babo, znam tvoje odgovore na ova pitanja. Znam da i ti ove stvari smatraš bitnim. Zato te molim da shvatiš da je ovo što radim borba protiv bitnih stvari. Hoće li to što radim za "zehru" promijeniti naše stanje ? Ne znam. I ne pitam se previše.

Međutim, ako ništa ne poduzmem onda se garant ništa neće promijeniti. Onda sam objekat a ne subjekat. Onda sam "fikus". Onda ću i moju djecu trenirati da budu "fikusi". E ne dam.

Ako šta pametnije smislim da učinim, ja ću promijeniti taktiku. Prestaću "palamuditi". Samo mi, molim te, nemoj predlagati da se "poklopim ušima". Ti dobro znaš da ja to ne mogu. 

Bez "žaoka"

Kada si pročitao članak sa vrha ovog teksta, prokomentarisao si:

Dobro bi bilo da si ovo "bez žaoka", napisao. Ljudi bi te prije saslušali. Ljudi su sujetni. Kada ih napadneš oni više neće da slušaju.

Slično kako sam u jednom ranijem članku odgovorio, odgovoriću i tebi:

Nemamo mi više vremena za lijepo upakovane priče. Mi smo u hendeku. 

Neko mora "vrištati" na ove stvari i bacati "žaoke". Meni je izgleda suđeno da budem taj.  Iako atipičan Bosanac po mnogo čemu, završiću riječima koje se kod nas često čuju:

Džaba ti sve, ja sam tak'i čo'jek.

----

(*) istina sve manje i manje ...

(**) Kada te neko nešto pita, odgovori mu ! Kada ti se pošalje email, ne moraš odmah dati pun odgovor, ali možeš reći: Hvala, primio sam vaš email, detaljnije ću odgovoriti u narednih 5 dana, 10 dana, mjesec dana ... NIKADA ... Sve je to bolje od no-answer.

Naučite to državni službenici, nauči to učiteljice Nina, naučite to dragi moji poslovni partneri. Ja drčan i bezobrazan ? Izvinite al' vi ste napravili najobičniju zamjenu teza. Nema nikakve razlike između spuštanja slušalice u telefonskom razgovoru i neodgovaranja na email upit. Onaj ko ne odgovara je nekulturan, a ne onaj koji traži odgovor.

(***) Kršenje autorskih prava je krađa. I tačka.