hernad

U predhodnom članku sam se dotakao teme: "zašto blogiram".

Ali ostaje mi pitanje zašto baš ovih dana ovoliko blogiram ? Iskreno, ni meni nije jasno.

Prije par dana sam rekao da idem spremati ispite, sa konstatacijom da skroz nespreman ulazim u ove parcijalne.

Kako onda dnevno napišem dva bloga, "k'o ćaršaf duga" ? Da li ubleharim kada kažem da se nisam spremao ? 

Ne. Ne ubleharim.

Ja sam definitivno u ove ispite ušao skroz nespreman. Ali ovo blogiranje je neki impuls koji bukvalno ne mogu kontrolisati. Ako mi neka misao naleti, dok to ne napišem, ne uspijevam se koncentrisati ni našta drugo. Nakav' me blog-flow jamio.

Interesantno (mi) je međutim moje ponašanje.

Nisam u panici. Ne govorim sebi: "Ti si stvarno lud (iako bi bilo logično da govorim), umjesto da uzmeš i iščitaš što više možeš ti pišeš blog ..."

Ne mogu baš razlučiti zašto, ali mi se ovaj blog čini bitnim. Čini mi se takođe veoma bitnim za  knowhow projekat, koji vidim kao prelomni momenat moje profesinalne karijere.

Ako tu omanem, čuča sam skroz. Ako uspijem, pokazeće sa da je vrijedio trud i energija koji sam uložio  proteklih 10 godina. 

Zašto je to bitno ne pitajte - ne znam objasniti, ali ću se prepustiti tom feeling-u. 

Valjda mi zato zato nije veliki problem ako cijena blogiranja bude nauštrb par ispita. Hajd' parcijala je, nije kraj godine. A ni ja nisam normalan student. Pomirio sam se sa tim činjenicama.