hernad

Jutros mi je za kahvom Dženana rekla: "Dobar ti je onaj naslov bloga. Međutim, interesantno je kako u 5 ključnih atributa koji te određuju nema pojma - muž. Kod mene bi taj atribut postojao".

Da, tačno je da to nisam naveo. Ali takođe, kada sam razmišljao šta navesti, na "muž" nisam zaboravio. "Muž" sam nekako svrstato kao  dio moje privatnosti. Učinilo mi se bezveznim navesti takvu stvar na zaglavlju bloga.

Puno mi je bitnije da li Dženana smatra da sam ja (i kakav sam) - muž, nego da dunjaluk zna da sam muž. Što se tiče toga kao činjenice, to jednostavno stoji.

Blogiranje

Onda čovjek dođe do logičnog pitanja: Šta je uopšte blog kao forma izražavanja ?

Izlaganje svojih misli javnosti, u što je neminovno uključena tvoja privatnost, uvijek predstavlja određeni stepen egizibiconizma. 

I tu naravno treba paziti na granice. 

Pa zašto ja uopšte blogiram? Liječim svoje frustracije ? Imam neki teški problem "u glava" :) ?

Blogiram zato što imam svoj stav, koji je često "non-mainstream". I to želim podijeliti.

Blogiram zato što mnoge od tih stavova ne mogu (ili ne znam) sažeti u jednu rečenicu.

Blogiram zato  što ne volim generalizacije i priče kako je sve poznato i kako smo svi isti. Da je to tako, dunjaluk bi bio kao jedna ustajala bara koju ni povjetarac ne talasa.

Da ... bara je baš dobra asocijacija za moje viđenje bosanskog društva. Mi smo postali jedna ustajala bara. Pa ako će moj blog "zatalasati" tu baru za 10 ljudi, dobro i jeste. Ako ću ovakve poruke doći do moje djece, i biti im od koristi, elhamudlillah!   Osjećaću se bolje, jer nisam sjedio skrštenih ruku i kukao ... A dobacio sam onoliko kol'ko sam kadra dobact'.  Nisam se prepustio smradu bare. 

A facebook ?

Facebook je genijalno osmišljen koncept socijalne mreže.  Ja međutim nisam veliki ljubitelj facebook-a. 

Ne, nisam ja zabrinut za privatnost. Svako dovoljno pametan treba biti svjestan da na socijalnim mrežama treba komunicirati na isti način ka da na ulici pričaš glanim tonom - svako može da te čuje i vidi. Zato mi ne pada na pamet da svom djetetu kažem da ne koristti facebook. To jeste sredstvo komunikacije i iz toga, posebno omladina, ne treba biti isključena. Ali svoje dijete učim KAKO da to sredstvo koristi, i gdje su granice.

Facebook je za mene previše generalan.  Previše je tu dangube i šupljih priča. Pod tim mislim:

• navođenje tuđih pametnih misli ... ako nemaš šta svoje daj' ba ohladi me od Kanta, Hegela i tamo neke kineske mantre
• elektronska komunikacija nije zamjena za druženje. Pravo druženje između ljudi mora imati verbalnu formu. U takvom druženju bude i "šuplje priče", ali tada ta šuplja priča ima smisao. Ljudi se na taj način odmaraju, pune energiju. Ljudi se druže. Facebook za mene nije mjesto za takva punjenja energije.

Zato je blog forma koja meni odgovara. U njoj pričam o stvarima koje me interesuju, za koje mislim da bi drugima mogle biti interesantne.  Svako ima veoma jednostavan način me se kutariše - jednostavno prestane čitati moj blog :)

Konkretno, na facebook-u me pravo nervira kada raja počne "šibati" izjave tipa: "Dragi bez tebe ne mogu, ti si moja ljubav, sunce ne sija kada ti nisu tu  ...". 

Senzor: "evo ublehara"

Zašto me to nervira ? Pa i ti ljudi kažu što im je na pameti baš kao i ja ovdje. Evo zašto:

1)  Kada se takve takve poruke izbacuju neselektivno, one jednostavno devalviraju. Kada me neko u komunikaciji previše puta oslovi sa "Gospodine", mene taj čovjek počne nervirati. Kada mi neko 5 puta u 15 minuta kaže: "Vi ste u pravu", moj detektor senzora "evo ublehara" podigne se na najviši nivo.

2) Pa to je ženo/čovječe dio tvoje intime! Šta ti uopšte želiš reći ? Idi nazovi tog svog/svoju ljubljenu, pitaj ga kad ima vremena za šetnju. Pusti se facebook-a i tog ... nja nja nja!

Ali da se razumijemo: ne kažem da bi to nja nja nja ... trebalo zabraniti. Kome voli nek nek nja..nja, ko voli tješiti nja..njalice nek ih tješi. Mene to nervira.

Ponovo, return to subject

Drugi put, vratimo se naslovu. 

Zašto ne govorim "volim te" svako malo ? Zato što sam muškarac ? Pa i nije baš tako. To je jednostavno dio mog karaktera.

To mogu da vidim postmatrajući sopstveno dijete: Moja Samra je baš slična po tom ponašanju. Samra se ne voli ljubiti(*). Samra nije ta koja će te onako poljubiti ili ti bez ikakva povoda uputiti toplu riječ. Mnogi kažu da je Samra "pljunuti" babo.

Ah opet ja odoh pričati o svojoj djeci. Definitivno sam tag "babo" na dobro mjesto stavio :).

Zaljubljen

Ja sam zaljubljen u svoju Dženanu. Uvijek sam bio. Volim njen felerično "r". Volim njene "X" noge. Eto volim je ... skroz. Da to nije tako, takav kakav jesam, ne bih mogao sa njom živjeti 16 i kusur godina. Dženana je žena mog života. I hvala dragom Allahu, što me nije stavio u iskušenje da me spoji sa nekim koga ne volim. To bi za mene bilo veliko iskušenje.

Ja jednostavno ne pripadam grupi ljudi koji smatraju da je normalno živjeti život organizovati život sa osobom koju ne voliš, razumiješ i poštuješ. T

Svađe

Sa Dženanom sam se puno puta znao žestoko posvađati. I te svađe su najćešće bile radi - djece. Zašto ? Zato što je Dženana Majka(*), a ja Babo. I kada procjenimo da onaj drugi ne postupa dobro sa djecom, tu se dese svađe. Velike svađe. Ali, kako godine idu, te svađe su sve rjeđe. Nakon troje djece, valjda smo dovoljno ispekli roditeljski zanat :).

Najbitnije od svega je to što se te svađe završavju na taj način da se oboje presaberemo, pa se takve stvari u budućnosti ili prestanu događati ili se barem učine podnošljivim onom drugome. Ali ono što je najbitnije, ishod tih svađa biva na korist našoj djeci.

Muž pametne žene

Nije teško biti Dženanin muž. Zato što je ona pametna žena.

Dženana je takođe dominantna žena. Kada mi to zasmeta, često joj kažem: "Halooo direktorice, stani malo ...". I to funkcioniše.

Za razliku od mene, koji sam u komunikaciji često "bombastičan"(***), Dženana je vrstan govornik. Ona uspijeva svoju poruku prezentovati u formi koja će slušaocu biti maksimalno prihvatljiva. Da se razumijemo, njen govor nisu ublehe(****). To nisu standardne političke priče koje se završe sa gdje si bio - nigdje, šta si radio - ništa. Zato i nije slučajno da je Dženana profesor(****?) na fakultetu. 

Dženana ljubavi moja, u headeru mog bloga  te nema,  al' kada nisi tu, sunce ne sija. Zato ću,  barem ovom članku, pokloniti tag "muž"

Čekaj, ovo mi odnekle poznato ? Ah taj facebook.  Zaraza prava.

---

(*) Neka tako i ostane dok ne nađe sebi "zakrpu" :) 

(**) Ne, nije nije slučajna greška veliko "M" 

(***) Za mnoge zasigurno iritantan, Opet mi Samra, kao moj "klon", najbolje pokazuje kako me drugi mogu vidjeti

(****) Da jesu ubulehe, ja bih sa takvom osobom teško mogao funkcionisati  

(*****) Formalno još nije, ali aBd u zimu će se i ta formalnost obaviti