hernad

Pisanje o nastavi, profesorima i asistentima FIT-a postupno mi je nametnulo obavezu - obavezu da pokušam zabilježiti sve bitne stvari(*).

Ako budem pisao samo o onome što smatram negativnim, onda će ovaj blog postati FIT "pljuvačnica". A to je zadnja stvar zbog koje pišem.

Jedan čitalac bloga, student FIT-a, na je twitter-u pohvalio moj stil pisanja i originalan način kritike FIT-a. Odgovorio sam mu:

Znam ja i hvaliti, ali jednostavno imam manje prilika :)

Kada sam pisao članak "Profesor", u kome sam svojski nahvalio svoju suprugu :), pomenuo sam i par kolega sa FIT-a. Jedan je od njih je bio kolega Denis sa PR1 i PR2.

Čitajući članak "FIT je drugorazredni fakultet", Dženana je prokomentarisala:

Ovi su ti definitivno "miljenici" ...

misleći pri tome na profesora Harisa sa ASP-a i asistenta Denisa. Odgovorio sam joj:

Ma ne mislim ja da su ti ljudi neki "marsovci", "supermeni". Oni jednostavno rade svoj posao. I to je to.

Da takav koncept prevladava na FIT-u, on ne bi bio drugorazredni fakultet.

PR2 rezultat ispita

Prije par dana sam dobio rezultate ispita PR2 . Za teoretsko pitanje sam dobio maksimum bodova, ali na zadatku sam osvojio puno manje nego li sam očekivao. Zabrinuo sam se da sam napravio niz grešaka, pa sam asistentu poslao upit:

From: Ernad Husremovic [hernad@bring.out.ba]
Sent: Friday, December 10, 2010 10:48 AM
To: Denis Mušić
Subject: upis ocjene PR1, 1. parcijalni PR2

Poštovani kolega,
trebam da Vam uputim dva pitanja:

1) Upis ocjene PR1

u indeks nisam upisao PR1. Kod polaganja u ljeto sam podnio prijavu.
Teta Višnja mi je rekla da mogu ostaviti indeks u studentsku i poslati Vam mail po ovom pitanju.  Ako još nešto trebam poduzeti molim da me informišete.

2) PR2 zadatak

Prema broju bodova vidim da sam se na zadatku 2 dobro isfulao :(
Ali, što je najbitnije, ukupna ocjena je prolazna :)

Kada budete u mogućnosti zamolio bih Vas da pogledate moj rad i da mi ukratko navedete ključne greške.
Nije hića, niti postavljam pitanje tipa: "Zašto ovakva ocjena ?!". Imam puno povjerenje da je ocjena objektivna i da, ako nije u moju korist, sigurno nisam ni zakinut'.

Nakon što sam napisao mail, odmah sam sa stanovitom dozom bojazni pomislio:

Nadam se da me moj "miljenik" neće neugodno iznenaditi, kao što je učiteljica Nina  :(

Ali odmah nakon toga, sam sebi sam odgovorio:

To već nije moj posao. Do njega je. Njegov je posao da studentu odgovori na postavljeno pitanje.

Odgovor je bio  u skladu sa mojim očekivanjima:

Postovani kolega Ernade,
Izvinite na malom kasnjenju. Ovaj period je malo intenzivniji sto se tice obavezea.
Ukratko:
1. Indeks cu pogledati kod gospodje Visnje
2. Nemam bas obicaj komentarisati radove putem maila, ali posto je rad dosta dobar moram praviti ustupke:
a) - niste nigdje koristili atribut ime i prezime (znacajno)
b) - kod dodavanja clanova tj. operator+= niste vodili racuna o mogucim prekoracenjima (samo komentar)
c) - operator == nije implementiran (znacajno)
d) - konstruktor kopije nije implementiran (znacajno)
Pozdrav
Denis

Što se komentara na rad, bio sam zadovoljan - nisam ništa pogriješio, nego sam ispustio niz stvari koje su tražene. S obzirom da nisam dovoljno vježbao, ono što sam uradio realno i jeste bio moj maksimum. Dobro se sjećam da sam "<<" uradio u zadnjim seknudama ispita :).

Ali, pustimo ispit. Položio sam ga i to je super, elhamdulillah.

Pored toga što za razliku od "učiteljice Nine Denis zna šta znači termin "kolega", ima jedna bitna stvar koje sam se sjetio, a koju u članak "Profesor"  nisam naveo:

Profesor treba biti autoritet svojim studentima u oblasti koju predaje.

Lijepo je biti student kad učiš pametne stvari

Tada je super biti student. Čak i ovakvom "namćor" studentu kakav sam ja.

Ja programiram godinama, vjerovatno duže nego Denis. Ali na njegovom predmetu i od njega imam šta naučiti. I to je super stvar.

Profesore Denis, hvala na odgovoru.

Email korespondencija kao sredstvo komunikacije na fakultetu

Ima jedna stvar koju bih volio istaknuti:

Da sam od Denisa kojim slučajem dobio odgovor: "Dođite na konsultacije, ne mogu komentarisati rad putem email-a", ja bih uzvratio: "Hvala, ali baš toliko nisam zainteresovan za uvid. Za to jednostavno nemam vremena."

Ali, da smo kojim slučajem napravili konsultacije, koliko bi te konsultacije oduzele vremena? 

Evo kalkulacije "troškova":

1. vrijeme potrebno da se utvrdi termin konsultacija
2. ako postoji neki stalni termin za konsultacije, onda student čeka u redu i tu gubi vrijeme
3. odlazak studenta na konsultacije
4. što se nastavnika tiče, on mora naći rad, pregledati ga, te studentu stavku po stavku iznijeti nedostatke. Njegov utrošak vremena je otprilike jednak kao u email korespondenciji(**), ako ne i manji
5. pisana korespodnencija je asinhrona - obavlja se onda kada je objema stranama najpogodniji trenutak

Znači, email korespondencija je "zakon". Samo je treba na pravi način upotrebljavati. Pretpostavljam da su nastavnici na FIT-u preplavljeni mailovima koji su takvi da iz njih uopšte ne mogu skontati šta student želi.

S obzirom na opći nivo nepismenosti u Bosni po pitanju pisane korespondencije, pretpostavljam da je nastavnicima često puno lakše reći studentu:

Dođite pa objasnite šta želite ...

Međutim, ako se student potrudi da jasno izloži ono što treba, onda je za obje strane puno bolje i efikasnije putem email-a iskomunicirati ovakve stvari.

Ali, ako obje strane ne znaju znaju pravila pisane komunikacije, onda takav način brzo postaje zamoran.

---

(*) naravno bitne prema mom sudu

(**) ako je "pismen" - posjeduje vještinu pisane korespondencije