hernad

Trenuci kada su Faruk i Bakir zajedno, a da pri tome ne vrište, ne ganjaju jedan drugoga(*) su rijetki.

Zato su mi ti trenuci nešto posebno dragocjeno. Trenuci potpunog mira i tišine.

Pored toga što mi gledanje ovih slika predstavlja veliki psihički odmor, ove slike ću posvetiti našim dobrim komšijama sprat niže - teti Spomenki i njenim sinovima Ivanu i Marku.

U ovo vremena od kako smo komšije, nikada nam nisu prigovorili za "tutnjanje" iznad njihove glave ... Komšije, od srca vam hvala.

---

(*) Tačnije je reći kada Faruk ne ganja Bakira da ga "klepi" mačem, štapom,  šnjurom, ili da ga "direktale" udari ili ugrize ...