hernad

Zadnjih par dana sam skontao da su auta koja sam kupio 2005  i 2006 za firmu i privatne potrebe bila, kad se sve sabere, veliki promašaj.

2005 smo "u paketu" kupili novei Hyundai Matrix-a 1.6 benzin i Getz-a 1.1 benzin.

U to vrijeme nije bilo nekih potreba dva auta u firmi, tako da je prvobitni plan bio da se Getz vozi po gradu i za potrebe firme i privatno, dok bi se Matrix koristio za veće udaljenosti i onda kada treba svu djecu "poprtiti" u auto.

U to vrijeme smo imali u firmi Škodu.

Škodu (Felicija karavan benzin 98) sa razlogom zovu "auto za sva vremena".

Naime, prilikom prodaje škode na internetu sam našao jedan vic:

Škoda je auto za sva vremena. Kad je kupiš, ne možeš je se nikako kutarisat'.

Uh ... tako i bi. Niko je ni za lijeka ne htjede kupiti ... 

2006-te smo je ipak uspjeli prodati.

Kad sam vidio da je vrag odnio šalu, otišao sam na auto-pijacu, razgledao okolo koja je to cijena koja bi "namamila" kupca, nalijepio je na auto i čekao ...

I dočekao.

Moja strategija kupovine je bila iskrenost i niska cijena:

Na auto sam pored cijene velikim slovima nave sve mahane auta koje su mi bile poznate. Kad me pitaju:

Pa dobro čovječe, ti toliko mahana nabroja, k'o da kupce tjeraš od sebe ?!

ja bih imao spreman odgovor:

Pa eto sam tebe privukao. Očigledno da te je cijena zainteresovala.

Naravno, ta strategija ima i svoju mahanu - par "stoja", ako ne i više, moraš bit' na zijanu.

Ali, barem se prodaja brzo završi.

Kangoo benzin 1.6 dostavni, koji ne dostavlja ništa

Nakon prodaje škode, ja pametnica-pametna skontam kako bi dobro bilo kupiti dostavno vozilo.

Naime, taman je bio uveden zakon o PDV-u.

"Nafilovan" svim mogućim zakonima i pravilnicima skontam da je kupovina dostavnog vozila veliki šićar:

1) Za dostavno vozilo imam pravo na ulazni PDV

2) Ista stvar važi i za troškove održavanja i goriva za dostavno vozilo.

Ali sam tom prilikom previdio jednu "sitnicu", koja će čitav moj koncept učiniti budaleštinom epskih razmjera:

1) Policija redovno zaustavlja dostavna vozila i traži razno-razne papirčine (putne naloge). 

2) Postoje dodatni tehnički pregledi pored redovnih svakih 6 mjeseci ...

Ukratko, korištenje takvog vozila je teški zahmet, kada uzmeš naviku naše policije da svoje niske plate namiruje napojnicama vozača ovakvih vozila ...

Prvih par kazni je bilo podnošljivo ... 50-100 KM ... hajd' u redu.

Ali, kada mi je prije par godina stigla kazna od 1500 KM (firma 1000 ja kao direktor 500 KM) kangoo mi je za sva vremena izašao iz hatura.

Moja jedina želja bila je da ga prodam.

Auto nas nikada nije izdao. Kolege koje ga voze kažu da je super motor, sve ok ... ali nakon ovih "napojnica" državi i državnim službenicima moj genijani plan je postao budaleština samo-taka.

Počeo sam ga prodavati  9000 KM, što je s obzirom na godište i pređenu kilometražu srazmjerno malo (cca 120 000 km), da bih na kraju došao na 6500 KM.

A i to vjerovatno ne bih uspio postići da moj kupac nije iskoristio ulazni PDV koji ga "toka" kao kupca privrednog vozila od drugog PDV obveznika ...

Getz 1.1 benzin

Sa Getzom smo u prvih mjesec-dva imali udes. Bogu hvala, nije to bio nikakav opasan udes. Auto je bilo na kasko osiguranju, tako da je to sve riješeno brzo.

Ali već to bilo je signal da to auto baš i nije previše berićetno.

Na sreću, nakon tog udesa bilo je sitnik kvrc-mrc na parkinzima, ali ništa značajno.

Međutim, zamisao da se on primarvno vozi po gradu radi male potrošnje je ubrzo pala u vodu.

Moja supruga, koja napravi najveću kilometražu po gradu,  je brzo getz počela zaobilaziti u dugom luku.

Hem je nizak, hem nema nosiljku za Faruka, hem je vazda je "peksinav" (što je na žalost tačno, mi u firmi su pravi peksini :( što se tiče auta) ...

Ukratko "Getz", nikada nije ispunio svoju ulogu "gradskog" auta.

Matrix 1.6 benzin

Matrix je lijepo auto. Njegov dizajn nas je odmah "upecao". Prostran, porodični auto. 

Nikada nam u ovih 7 godina nije napravio nijedan problem. Uvijek nas je odveo na željenu lokaciju.

Ali, sa ovim silnim poskupljenjima benzina i preuzimanju uloge gradskog auta, Matrix je počeo žestoko udarati na kućni budžet.

Naš jedini lijek protiv toga je bilo da kažemo:

Ma najbitnije je da nas ne zeza, da nas služi a ne da mi služimo njega ...

A što se tiče potrošnje, tu smo po nepisanom pravilu rekli - ne znamo.

Auto se tenkuje kada dođe do crvene linije. Niko ne kalkuliše kolika je ta potršnja.

"Pići-murići" i ne misli puno.

Auta za sva vremena

Prodaja Kangoo-a mi je otvorila oči da je kupovina auta ozbiljna stvar.

Mora se paziti kako na brend tako i na tip vozila. Benzinci dostavna vozila su "neprodavljiva".

Kod malih vozila je brend veoma bitan. "VW"-i "Citroen"-i i "Renault"-i su za čitavu klasu skuplji od svojih konkurenata koji su manje poznati brendovi.

Odluka "dizel" / "benzin" je veoma bitna kada dođe vakat za prodaju ...

"Genijalci" kao ja mogu izgubiti na desetine hiljada KM pogrešnom kupovinom.

Kupovina novog auta

Novo auto je redovno preskupo za većinu Bosanaca.

Kada sam 2005 i 2006 kupovao auta, išao sam logikom da je bolje nako 5-6 godina ponovo kupiti novo auto, makar ono bilo  lošiji brend sa manje opreme.

Nakon 7 godina, mislim da je ta odluka bila uglavnom dobra.

Osim slučajeva više sile, sva auta su odrađivala svoj posao. Nisu nas zezala.

Nismo svako malo hodali po servisima jer je tamo neka "gefufna" otišla.

Sa starim vozilom to je neminovnost.

S obzirom na činjenicu da o vozilima znam skoro pa ništa po pitanju održavanja, stategija "novo" je bila dobro.

Jedino što bi sa ovom pameću pazio jeste da kod odabira brenda i modela ipak uzmem auta koja je lahko prodati.

Bolje se i nešto više "zavaliti" kod kupovine (a to je uvijek "zavala"), nego kupiti  "auto za sva vremena".