Ima fiskalizacije, al' nema računa !
Faruk mi je "hastica" evo danima. Prstić mu se inficirao i nikako da prođe ... Na kraju su mu morali propisati antibiotike.
Po povratku od doktorice Šefike, koja mi je prepisala antibiotik, uđem u prvu apoteku(*):
Zinnat, na recept.
Pred apotekarkom, A4 sveska. Sva ispisana. Desno fiskalni printer. Meni poznat model. Pored njega računar.
Apotekarka bez prilaska računaru govori:
Na ovaj lijek imate i 3.90 KM participacije
Dajem pare. Otvara kasu u podnožju računara. Vraća mi kusur. Računa nigjde - ni "na zvizak" ...
Dobronamjerno prokomentarišem:
Otkad smo dobili fiskalizaciju, nema više računa ...
Žena se nađe zatečena:
Molim ?!
Ja nastavim:
Vidim upisujete u tekicu, a ne izdajete mi račun ...
Znajući da lijek koji je ionako 80-90% plaća Zdravstvo ona sigurno ne prodaje na crno, rekao sam to sa osmjehom - da žena ne bi pomislila da je napadam.
Moj ton "otvori" ženu, pa se ona "razveza":
Ma gospodine .. evo zovemo ove za kasu, nešto zaštopalo. Od sinoć ne radi. Zovemo još od sinoć, ali se niko i ne javlja ?!
Sva sreća pa ste vi razumni, pa me ne napadate i ne insistirate na računu.
Pogledam ženu pokazujući suosjećanje za njen problem pa nastavim:
Najgore je to što vi bez ikakve potrebe upravo sada kršite Zakon. Sada bi trebali izdavati one ručne fiskalne račune.
Žena "s' pika" odgovori:
Koje ? One ko čaršaf velike ?! Ma dok ja to ispišem prođe mi čitav dan !?
Na kraju sam pitao ko je serviser koga "ganjaju", čisto da znam. Rekoše mi bez ustezanja ... Izlazeći rekoh:
Lakrdija godspođo, lakrdija. Sa srećom vam bilo. Trebaće vam sigurno.
Nemojte me pitati ko je serviser i čiji je uređaj. Neću vam reći.
---
(*) Nekih 09:30 je bilo ..